Kap

Trenutak.
To je merna jedinica za vreme u kojoj se desi premalo a previse stvari. Trenutak je kao domina, nesto sto moze da promeni onaj naredni trenutak a zatim onaj naredni pa  onaj naredni... jedna odluka u jednom trenutku i mozda vise ni jedan trenutak nece postojati.
Trenutak je onaj treptaj zbog kog nismo videli da se nesto desilo. Trenutak je ono kada se mi sagnemo jer nam se ucinilo da vidimo nesto i zbog toga izbegnemo nesto sto je bas zamalo moglo da nas pogodi u glavu. Trenutak je ono sto se cuje kad pucnemo prstima ili ono sto se oseti bas sekund pre nego sto srce prestane da kuca jednom zauvek.
Pada kisa.
Jedna kap, potpuno ista kao i sve ostale pada na vrh mog prozora. Kroz tu kap vidi se neka svetlost sa ulice pa izgleda kao da zapravo cela sija.
Pratim je pogledom. Njena putanja je prvo samostalna pa se posle nekog vremena spoji sa nekom drugom kapi pa se od nje odvoji da bi se spojila sa nekom trecom. Njena putanja je razlicita od one kojom na primer putuju zvezde. Njena putanja podseca mozda na neki put koji vodi nekoj kolibi u nekom dalekom gradu. Njena putanja lici na onu kojom niz lice putuju suze. Njena putanja je samo njena a povremeno se u nju ukljucuju i neke druge. Podseca pomalo na nase zivote. Spajamo se s nekom svojevrsnom kapi jer nam se putevi sasvim prirodno i neocekivano ukrste ali ubrzo se odvoje i ne moraju vise nikada da se sretnu. Cak i kada se sretnu ponovo toliko je toga iza njih da to cak vise i nije ista kap vec neka druga.
Taj put niz prozor nema uvek isti pravac. Skrece, pada, krivuda. Jedino sto nikad, bas nikad ne uradi je da se vrati nazad. Toliki put je previse glupo preci da bi se vratila nazad. Cemu? Ponovnom spustanju? Ponovnom ukrstanju sa istim onim stazama? Ne. Sve vreme ide na dole i ne postoji nacin da se okrene.
Odvaja se konacno od one prve kapi ali pronalazi neku drugu. Neku novu. Bolju. Vecu. Lepsu. Drugacijeg oblika. I nastavlja dalje. Mozda bas sa tom kapi bude do kraja. Mozda se kasnije ponovo odvoji. Mozda.
Moj vreli dah magli prozor a moja kap je stigla do ivice i zavrsila u travi. Spojena sa ko zna kojom drugom kapi sa kojom su joj se putevi ukrstili.
I sve to u jednom trenutku.