Da li znas da, po starim verovanjima, kada spavas pored nekoga glavom naslonjena na njegova ledja, zapravo slusas njegove otkucaje srca i to te uspavljuje jer volis tu osobu. Da li znas da, po nekim drugim verovanjima, ako ti ta osoba u toku noci nasloni glavu na vrat, znaci da te cuva i da te stiti jer i ta osoba voli tebe.
Snovi su cudni, cesto neshvatljivi odrazi nase podsvesti. Za razliku, na primer, od izbora. Do izbora dolazimo svesno, razmisljajuci podjednako o oba ishoda u zavisnosti od toga koji izbor napravimo.
Mozda neka druga ja upravo sada koraca njegovom ulicom i ulazi mu u kucu. Mirise vecera. Osmeh. Neki drugi ljudi, a ne mi, jer ja sam napravila nrki drugi izbor.
Mozda neka treca ja sada pravi drustvo onima u zemlji jer ta ja je usla u kola zajedno sa njima, a nije odlucila da ostane na zemlji.
Sledeca ja stoji pred vratima i ipak odluci da ne ide na okupljanje drustva i nikad ne upoznaje njega vec ostaje sama.
Da li bi bilo koja od tih osoba sedela ovde gde ja sedim? Da li bi imala ono sto ja imam ili bi bila prazna?
Pratim puteve svojih odluka ali oni me vode u neke druge odluke koje nisam sigurna da li bih napravila. Da li taj poljubac treba da se dogodi bas na tom mestu ili je mozda bolje sacekati neko lepse?
Gde bi zavrsile sve te osobe koje bi se predstavljale kao ja?
Zivim u svetu traganja a, emotivna kakva jesam, ne nalazim tacno tu jednu stvar koja mi je potrebna da bih rekla da sam uspela. Uspeh da nekome budem vazna. Jer ce neka od tih osoba, koje nose moje ime iz drugih izbora, mozda jednog dana imati sve. A bice sama. Ne mozes da se vratis onda do te raskrsnice na kojoj je sve krenulo lose. Moras da nadtavis dalje jer svaki izbor koji te je doveo dotle bio je iskljucivo tvoj.
Mozda bih i ja sad bila tamo. Lezala u njegovim rukama. Slusala njegove otkucaje srca. Bila mirna a ne plakala. Smejala se. Uzivala. Bilo bi mi toplo. Ta raskrsnica je tacno iza mene ali ja ne mogu da se okrenem da promenim izbor vec sedim sama i zalim za tim. Svaka odluka koju doneses tu je zbog neceg dobrog, za "bolju buducnost" i "nas same". Ali gde sam tu ja? Gde sam zastala kada je za mene postojalo toliko drugih scenarija.
Pistanje masine koja meri puls. Previsoko. Prenisko. Neko se bori za moj zivot. Ja to posmatram ali sa ove tacke gde ja stojim sada to je neka druga predstava. Zasto stojim sama? Gde su svi.
Tragam. Tragam za vaznosti. Da budem vazna onome ko je meni vazan. Tragam. Za nekim novim osmehom i drugim korakom koji bi me doveo do njegove ulice, tamo gde mirise vecera za nas. I onda bih mozda bila sa njim, nasmejana. Zagledana u neki film. Bilo bi mi toplo. Zaspala bih slusajuci njegove otkucaje srca. Zaspala bih tako jer ga volim. Vazan mi je. Da li nastavljam da tragam ili cekam to okretanje i njegovu glavu kod svog vrata da bih bila sigurna da voli i on mene?
Tragam za sobom i pratim tragove svojih suza do raskrsnice od koje sad ne mogu nazad.
Stojim sama.
Ponekad mastam da ce mi na kraju zivota biti pusten film svih puteva kojima nisam posla i kuda bi me oni odveli.
Da li bih sada bila ovde? Sama?
Nekome vazna.
Slusam otkucaje srca ali me ne smiruju jer su moji.
Tragam
I tesim se.
Ko jos veruje u stare price?
Snovi su cudni, cesto neshvatljivi odrazi nase podsvesti. Za razliku, na primer, od izbora. Do izbora dolazimo svesno, razmisljajuci podjednako o oba ishoda u zavisnosti od toga koji izbor napravimo.
Mozda neka druga ja upravo sada koraca njegovom ulicom i ulazi mu u kucu. Mirise vecera. Osmeh. Neki drugi ljudi, a ne mi, jer ja sam napravila nrki drugi izbor.
Mozda neka treca ja sada pravi drustvo onima u zemlji jer ta ja je usla u kola zajedno sa njima, a nije odlucila da ostane na zemlji.
Sledeca ja stoji pred vratima i ipak odluci da ne ide na okupljanje drustva i nikad ne upoznaje njega vec ostaje sama.
Da li bi bilo koja od tih osoba sedela ovde gde ja sedim? Da li bi imala ono sto ja imam ili bi bila prazna?
Pratim puteve svojih odluka ali oni me vode u neke druge odluke koje nisam sigurna da li bih napravila. Da li taj poljubac treba da se dogodi bas na tom mestu ili je mozda bolje sacekati neko lepse?
Gde bi zavrsile sve te osobe koje bi se predstavljale kao ja?
Zivim u svetu traganja a, emotivna kakva jesam, ne nalazim tacno tu jednu stvar koja mi je potrebna da bih rekla da sam uspela. Uspeh da nekome budem vazna. Jer ce neka od tih osoba, koje nose moje ime iz drugih izbora, mozda jednog dana imati sve. A bice sama. Ne mozes da se vratis onda do te raskrsnice na kojoj je sve krenulo lose. Moras da nadtavis dalje jer svaki izbor koji te je doveo dotle bio je iskljucivo tvoj.
Mozda bih i ja sad bila tamo. Lezala u njegovim rukama. Slusala njegove otkucaje srca. Bila mirna a ne plakala. Smejala se. Uzivala. Bilo bi mi toplo. Ta raskrsnica je tacno iza mene ali ja ne mogu da se okrenem da promenim izbor vec sedim sama i zalim za tim. Svaka odluka koju doneses tu je zbog neceg dobrog, za "bolju buducnost" i "nas same". Ali gde sam tu ja? Gde sam zastala kada je za mene postojalo toliko drugih scenarija.
Pistanje masine koja meri puls. Previsoko. Prenisko. Neko se bori za moj zivot. Ja to posmatram ali sa ove tacke gde ja stojim sada to je neka druga predstava. Zasto stojim sama? Gde su svi.
Tragam. Tragam za vaznosti. Da budem vazna onome ko je meni vazan. Tragam. Za nekim novim osmehom i drugim korakom koji bi me doveo do njegove ulice, tamo gde mirise vecera za nas. I onda bih mozda bila sa njim, nasmejana. Zagledana u neki film. Bilo bi mi toplo. Zaspala bih slusajuci njegove otkucaje srca. Zaspala bih tako jer ga volim. Vazan mi je. Da li nastavljam da tragam ili cekam to okretanje i njegovu glavu kod svog vrata da bih bila sigurna da voli i on mene?
Tragam za sobom i pratim tragove svojih suza do raskrsnice od koje sad ne mogu nazad.
Stojim sama.
Ponekad mastam da ce mi na kraju zivota biti pusten film svih puteva kojima nisam posla i kuda bi me oni odveli.
Da li bih sada bila ovde? Sama?
Nekome vazna.
Slusam otkucaje srca ali me ne smiruju jer su moji.
Tragam
I tesim se.
Ko jos veruje u stare price?
