238

Zatvorene su mi oci.
To i nije tako vazno jer cak i da su otvorene videla bih samo belinu plafona i nista drugo.
Vec sam znala ovu sobu skoro napamet, roletne su bile tek toliko rasirene da se jutarnje sunce ocrtavalo samo kroz par linijica i tackica iznad moje glave.
On je mirno spavao pored mene. Uhvatio ga je onaj prvi san i znala sam ako se mrdnem pokvaricu i to. Cula sam plejlistu koja nam se vrtela ko zna koliko dugo od kad smo zajedno. Cula sam iako sam znala da je to zapravo samo u mojoj glavi. Volela bih da sam mogla da ostanem tako ne znam ni sama koliko dugo. Volela bih da sam mogla da zaustavim vreme u tom trenutku i u svakom narednom. Svetlost se sirila zidom svaki put kada bih makar malo podigla roletnu. Otvorio je pospane oci i nasmejao se onim savrsenim osmehom. Uzvratila sam mu mada sam znala da moj osmeh nije nista u porednjenju sa njegovim. Bio je pokriven samo do pola i nisam mogla da odolim a da ne predjem pogledom preko njega. Otkriveni deo njega osvetlelo je sunce a ja nisam mogla da odvojim pogled od tog savrsenog prizora.
Ispruzio je ruku a ja sam legla na njegovo rame, moje mesto, napravljeno samo za mene.
Mirisalo je na nas. Nista neobicno, od kad smo zajedno sve mirise na nas. Nase ulice mirisu na nas, nase mesto, sve ono kroz sta smo prosli za ovako kratko vreme. Mada zapravo ni ne znam koliko je vremena proslo jer sa njim sve prolazi prebrzo. Volela bih da umem to nekako da objasnim ali ne umem.
Vec je znao sve moje zelje napamet tako da i nisam morala nista da izgovorim, sve mi je citao sa usana. A nase vreme se svodilo na smeh iz nekog nepoznatog razloga, mozda poneki film koji na kraju ne bismo ni odgledali zaokupljeni nekom sasvim desetom pricom.
Ali iz koje price smo mi dosli? Iz koje price se stvorio on onda kada sam ga cekala na onom mestu znajuci da cu po prvi put poljubiti njegove usne? Iz koje sam price dosla ja isti taj dan, uspanicena kao malo dete koje po prvi put treba da uradi nesto vazno? Iz koje price su dosli svi oni poljupci koji su usledili? Ili nase 'svadje'? Iz koje price smo dosli mi ovako vezani jedno za drugo ko zna cime?
Nemam odgovor ni na jedno pitanje ali mi i nije potreban. Zapravo mi nista nije potrebno osim njega.
Svetlo je jos uvek saralo po njegovom telu a ja sam sve vise utisavala ona osecanja koja su se sve vise sirila kroz mene. Sa takvim izgledom mogao je da ima bilo koju, stvarno bilo koju, a bio je moj.
Nisam mogla da budem srecnija zbog toga.