Radijator

Najvise puta mi se desilo da neko koga upoznam na najcudniji nacin kasnije zgotivim za zlatnu medalju.
Negde krajem leta prosle godine drug me je naterao da izadjem sa njim i jos nekim tviterasima. Nisam bas osoba koja visi po kaficima a mislila sam da oni to rade tako da mi se nije preterano ni islo ali sam htela da ga ispostujem. Ispostavilo se da je to samo bleja u parku s ljudima koji dolaze i odlaze i gde svako svakog zna po nadimku pre nego po imenu.
Te veceri sam upoznala Radijator. Iskreno, u prvom trenutku stekla sam utisak da je malo nenormalan, malo me cak plasila cinjenica da je sve vreme buljio u mene kao one najgore psihopate iz horor filmova (oprostice mi on valjda ovo poredjenje) i nisam nesto preterano zurila da ga upoznam. To je jedan od onih trenutaka kad steknete pogresan prvi utisak o nekome i vodite se tim misljenjem ne shvatajuci u kakvoj ste zabludi.
Posle nekog vremena poceli smo dopisivanje o nekim potpuno glupim i nenormalnim stvarima (tockovi, sapuni, cajevi i cetkice za zube) i trebalo mi je dosta vremena da se otarasim predrasuda i da shvatim koliko je on ustvari jedna emotivna osoba iako se to ne vidi na prvi pogled. Bas me briga sto on kaze da je "boli me kurac" tip, meni se vise cini da je on sve ono sto ne ume da iskaze emocijama zakopao malo dublje u sebe i izleti mu s vremena na vreme na neki papir. I razumem zasto je tako, i ja sam bila takva na kratko, dodju ti u zivot ljudi koji te uniste i posle toga ne znas ni kome da verujes ni s kim da pricas.
Tako da smo Radijator i ja sklopili jedan ugovor koji je on sakrio negde u svojoj palati.
Negde na drugoj strani, posle nekog vremena, Radijator je sve vise poceo da se smeje. Nije vise bio toliko onaj ozbiljni lik za koga bi ljudi pomislili da bi spopao neku jadnu zenu u prolazu. Osmeh mu se sirio licem i postao nenormalno zarazan a meni su bili zanimljivi pokusaji da ga nasmejem.
Cutljiv je, vise se cini da analizira svakoga u drustvu nego sto se trudi da razgovara, ali ima neka razmisljanja o zivotu koja se cine preozbiljnim za njega a uopste nisu. Nekad deluje kao neko ko je prebrzo odrastao, nekad deluje kao neko ko samo trazi razgovor, nekad deluje kao da izaziva ljude da mu ne uzvrate osmeh kada im se nasmeje. A zapravo je sve to pomalo, uvek tu da me saslusa, nekad da malo zeza, nekad da mi se smeje kad se tresem od hladnoce pa prestanem kad neko pogleda u mene.
I tako se jedno od najdebilnijih upoznavanja pretvorilo u jedno opiceno prijateljstvo izmedju Radijatora i mene.