San

Otvaram oci. Pogled mi je mutan posle dugog sna i ne mogu odmah da razaznam oblike pred sobom. Ruka mi je utrnula jer sam veci deo noci provela lezeci na njoj i sada me bocka u znak protesta. Razbudjujem se. Kao i svakog jutra gledam isti prizor, posmatraju me daske naredjane na krevetu iznad mog. Citam isti natpis kao i svakog jutra dok pokusavam da oteram san. Osecam tezinu sna na licu i znam da mi je kosa potpuno umrsena ali misli odbijaju da se usredsrede na takve sitnice. Gledam pored sebe. Negde u toku noci visak pokrivaca oblikovala sam u neku cudnu gomilu i grlila je tokom sna. Premotavam film u glavi i pred ocima mi seta stihija mojih ranijih snova. Sanjala sam da si tu.
Sanjala sam da spavas pored mene, da dises polako i povlacis pokrivac preko glave terajuci hladnocu onako kako to radis svake veceri. Usne su ti bile razdvojene tek toliko da udahnes jos neki trenutak sna, da se ne izgubis u potpunosti jer najvise volis da spavas. Ruka ti je bila prebacena preko mog struka i cudna jeza je pocinjala tacno od mesta dodira tvojih prstiju. Negde dok sam sanjala o svemu tome napravila sam i tu cudnu gomilu od pokrivaca i grlila je celu noc.
Ali tebe nije bilo. Kao i nekoliko ranijih veceri, nisi bio tu da mi pozelis laku noc. Nisi bio tu da se jutro nasmeje tvom licu prosaranom suncevim zracima. Nisi bio tu da me poljubis za dobro jutro, nije bilo tvojih reci, tvojih dodira.
Nisi bio tu ni kada sam, po ko zna koji put, okrenula tvoj broj i drhteci cekala da cujem tvoj glas sa druge strane i da se nasmejem dok me polako prolazi jeza od tog zvuka. Ponovo se nisi javio a ja sam ponovo tonula u besmisao jer ti ne nedostajem ni posle toliko dana koliko se nismo culi.
Nisi bio tu a jutra bez tebe su previse tuzna, usamljena.
Nema te a ja se plasim da te nije pronasla neka druga. Plasim se da se nije pojavila neka koja me je oterala iz tvojih misli, neka koja je obrisala sve moje tragove. Da li zato odlazis? Da li lutas kraj neke druge? Da li je ona ukrala sva ona jutra koja bi mogla da budu moja?
Vrati se. U nedostatku resenja zatvaram oci i tiho te molim da se vratis. Da ponovo dises istim ritmom kao ja. Molim te da ponovo provuces onaj elektricitet mojim telom kada izgovoris moje ime. Vrati se jer nijedan naredni trenutak bez tebe necu moci da izdrzim. Vrati se jer ne umem da zapocnem dan bez jutra sa tobom.
Vrati se jer ako se ne vratis ti ni moje srce se nikad nece vratiti.