Staklo

Cesto se budim rano u zoru. Ranije je to bilo zbog psa koji nije prestajao da laje svakog jutra uvek u isto vreme, a sada je to vec postala navika. Otvorim oci i ne moram ni da pogledam koliko je sati.
Nocas je bilo drugacije.
Taj mali znak da te jos uvek ima medju zivima i da mozda ipak razbijeni delici mogu ponovo da se spoje, taj maleni otkucaj srca koji sam konacno ponovo osetila sa tvoje strane ucinio je da konacno mirno zaspim. Mada se, ocigledno, moj mozak nije slagao sa mnom.
Sanjala sam cudan san. Sanjala sam da smo otputovali negde daleko i da, naravno, nisi hteo da razgovaras sa mnom. Sanjala sam kako ulazim u tvoju sobu i razgovaram sa tvojim psom a onda si odjednom progovorio. Bilo je to sasvim tiho, trajalo je jedva otkucaj srca ali to je za mene bilo vracanje u zivot.
Probudila sam se kasnije nego inace, jos uvek pod utiskom sna. Docekala me je tvoja poruka, a vec dugo nije bilo tako, pa sam pocela da se pitam da li snovi imaju neka skrivena znacenja i da li je vreme da konacno pocnem da verujem u njih. U poruci je pisalo samo 'izvini' ali nisam bas bila sigurna za sta.
Da li se izvinjavas zbog lazi? Zato sto nas vise nema? Zato sto je od samog pocetka postojala neka druga, neka bolja? Zato sto si izdao moje poverenje? Zato sto nisi rekao 'volim te' ili zato sto si se uplasio sto ja to jesam rekla? Nisam sigurna za sta se izvinjavas a izgleda i da ti nemas nameru da mi kazes. Plasim se da ce ovo da bude jos jedna tmurna noc a moglo je toliko lepoh stvari da se desi. Jer, i pored svega, jos se nadam da je sve ovo neki kosmar, da si jos uvek tu, da nisi prekrsio sve ono sto si mi obecao, da nisi otisao onda kada si mi najvise na svetu trebao. Da se nisi uplasio mojih osecanja iako si odavno obecao da neces. Koliko lazi je pored toga bilo? Koliko ce jos tvojih devojaka da me zove da me obavesti da sam ja samo jos jedan idiot koji je naseo na sve tvoje price? Koliko cu jos puta pokusati da te izbacim iz glave nemocna da prestanem da te volim? Sa koliko njih ces se jos smejati svemu mome sto si u zajebanciji na meni hvalio? Koliko ce jos vremena proci dok posle tebe ne vratim samopouzdanje koje sam imala? Hajde, kazi mi, to je samo nekoliko brojki.
Hajde, uveri me da nisam u pravu, prospi jos neku laz, probudi jos nekoliko suza u mojim ocima. Smej se jos malo mojim osecanjima, ko zna koliko njih se smeje sa tobom.
Ali posle svega, ako ikada ovo procitas, seti se koliko smo toga mogli samo da nisi bio takav kakav si. Seti se koliko ljubavi sam ti pruzila, koliko sam vremena i snage potrosila voleci te. Seti se koliko si se ti pretvarao da me zelis. Seti se svega toga pre nego sto pronadjes jos neku osobu sa kojom bi napravio od mene salu.
Seti se jer, veruj mi, nikada neces ponovo naci nekoga kao sto sam ja. Ja oprostim, predjem preko svega, ali kada me slomis svi ostri delici onoga sto je od mene ostalo ubosce te svaki put kada pomislis da si bolji od mene. Ubosce te kao i sve lazi koje si tako dugo sakupljao. Samo nikada vise neces naci nekoga ko bi u to verovao.