Parking

Upoznao bih je na nekom parkingu.
Ne znam zasto bas na parkingu, to mi je valjda neka asocijacija na ukrstanje puteva koji inace deluju kao da ne mogu da se ukrste.
Na parkingu se srecu prevozna sredstva iz raznih delova sveta pa bi se tako srele i nase duse, takodje iz nekih razlicitih delova sveta.
Sreo bih je eto tako, iz cista mira. Pruzio bih ruku, promrmljao svoje ime gorucih obraza i iskreno bih se potrudio da zapamtim njeno. Siguran sam da bi imala neko lepo ime, egzoticno kao i mesto iz kog bi dolazila. Imala bi dugu smedju kovrdzavu kosu koja bi joj golicala preplanula ledja a ja dugo ne bih skidao pogled sa nje.
Zaljubio bih se. Siguran sam da bih se zaljubio u cudnovatu devojku na parkingu.
Nikad se ne zna, mozda bih se i ja njoj svideo ovako obican i prosecan tip kakve verovatno srece na svakom koraku. Ali zasto bi ona tako posebna primetila bilo sta sto bi joj se svidelo na meni tako obicnom?
Pretpostavljam da bih nasao nacin da je osvojim, mozda salama, mozda pozitivnom energijom koju posedujem, mozda ponekim osmehom. Mozda bi moj dodir na njenoj kozi izazvao trnce i jednostavno ne bi mogla da mi odoli.
Ne znam kako ali svakako da bi u jednom trenutku bila moja. Trudio bih se svim silama da joj se dopadnem a ona bi to znala da ceni. Bio bih spreman da svu proslost koju sam tako dugo vukao za sobom odbacim zbog nje i da joj se predam tako ranjiv i bespomocan, da se oslonim na nju i poklonim joj srce za koje znam da ga sigurno imam vise od svih onih prosecnih tipova. Tako je, osvojio bih je srcem. Siguran sam da bi ona to umela da ceni.
Izvodio bih je na posebne vrste sastanaka, setali bismo parkom, ako je ikako moguce pored neke reke i pricali bismo o svemu i svacemu. Divio bih se njenoj lepoti ispod oka jer ne bih zeleo da misli da stvarno ne mogu da skinem pogled sa nje. Iako sam siguran da ne bih mogao. Osvojio bih je polako, predala bi mi srce jer sam cvrsto siguran da bi ga imala i umela sa njim.
Dugo bismo bili zajedno. Kao ni njena lepota, ni moja dugo gradjena ljubav prema njoj ne bi bledela. Nasli bismo nejlepse mesto za zivot, noci bi nam bile najbolje drustvo a za samocu sigurno ne bismo znali. Ona bi bila moja a ja sam vec sada nepopravljivo njen. A ipak mislim da ne bismo ni ona ni ja izgubili posebnost.
Upoznao bih je na parkingu, tu gde se najrazlicitiji ljudi srecu i rastaju svakog dana u nekom velikom broju.
Ostvarila bi mi sve ono sto sam zamisljao o njoj a, verujte mi, zamisljao sam mnogo. Nase duse, spojene iz nespojivih delova sveta, pronasle bi se u tom trenutku dok bih joj pazljivo pruzao ruku spreman da ponosno izgovorim svoje ime diveci se njenoj nestvarnoj lepoti.